Vekovi iza nas pa i početak dvadesetog, su doba stvaranja brojnih prototipa, ideala. Vremena koja sa sobom nose predgovor, uvod u delo određenog životnog žanra. Mnogi su u tome uspeli, pišući, slikajući, čak i stvarajući iz gline. Ostvarili su ideale koji su važili za najčistije forme određenog osećanja, karaktera. Bila bi to snaga, veština, lukavost, lepota, strah. Bila bi to ljubav.
Jedno, takvo, životno ostvarenje, epohalan vrhunac koji je ostao zapamćen po svojim nenadmašivim vrhovima koji, okupani suncem, snažno stoje unatoč vremenu jeste „Poljubac“- Gustav Klimt.
Dva ovaploćenja koja, sjedninjena sa ditirambom, drže svoje usne spojene u zanosu. Predivna slika idealističke ljubavi koja dotakne srca retkih njenih sledbenika. Cvetna litica iza koje se pruža dolina Kraja, na svojim oštricama prekrivenim mirisima, drži dva zaljubljena bića koja sjedinjena čine savršenstvo. Snažan muškarac, poput oslonca, drži svoje savršenstvo uz svoje telo, ljubi njene obraze rukama i usnama. Njeno se postojanje, na samoj ivici ponora, predaje u njegove ruke.
Zarobljeni u trenutku iz kojeg ne žele da se izbave.
Beč, grad koji je probudio u nama nešto posebno. Grad koji je pokrenuo Gustava na stvaranje svog dela. Šetali smo se posedima Belvederea, ne znajući ništa o tome šta njegova unutrašnjost predstavlja. Mermerne ploče su odisale godinama, čineći da naša tela zadrhte pod težinom ovog zdanja. Sa prostranih zidova su visile slike divnih motiva koje su krasile sobu poput pećinskih stalaktita. Među njima beše i ona, „Poljubac“.
Prodavnica suvenira u posedu zamka je mirisala na umetnost koju je zastupao svih ovih godina. Uvukla se u njegove prostorije. Istog momenta mi je nešto oduzelo dah. Da. Bila je to staklena kugla koja je pod svojim ovalnim nebom čuvala dva bića, zarobljena u momentu iz kojeg ne žele da se izbave…
Danas, stoji u njenim odajama. Našla je smisao koji joj je dat pre više od sto godina.
Živi u nama, kroz nas, kraj nas, tamo ispod ovalnog neba od čistog stakla.
I mene je u Beču zanela ta slika i otada taj motiv nosim svuda sa sobom, simbolično, u vidu maramice kojom brišem naočari. Da mi pogled razbistri najlepši poljubac!
To je zaista lepo. Divna je zamisao i svi elementi.
Fantastično opisano. Najlepši izraz ljubavi i nežnosti pretočen, rukama umetnika, u jedno od najlepših ostvarenja, našlo je svoj dom u posedu ljudi koji ga zaslužuju, bez svake sumnje.
Roksana, zahvalan sam ti na ovim recima. Bio je itekakav umetnik.
Prelepa…
Iluzija, hvala ti. I ja sam isto rekao kada sam je ugledao.
Savršenstvo je upakovano u malom
Eh, tanjanakic. Upravo tako.
)
fino, fino…
Suky, hvala ti.
Izuzetan umetnik!
Stakleno nebo, tako krhko, a ipak dovoljno zastitnicki, tek da znas koji su prioriteti…
Merkur, poznaješ me definitivno. Upravo takva je zamisao bila. Hvala ti!
Divno!
Dalia, hvala ti. Mnogo!
Ta slika je i za mene nešto posebno.
Našla sam je i na salveti, i sada razmišljam, postoji li dovoljno vredan predmet na koji bih je stavila.
Čekam da se pojavi.
Naci ce se, Neno. Veruj mi.
Lepo je putovati, jos lepse pronaci nesto sto ce te secati na ta putovanja, zauvek !
Nesanice, a jos lepse ziveti zivot i ispunjavati ga.